Što je, zapravo, prehrambeni suverenitet?
Prehrambeni suverenitet je globalni pokret koji okuplja poljoprivrednike, potrošače i aktiviste, koji se zajedno bore za pravedniji i održiviji sistem proizvodnje hrane u svetu.
Koji su ciljevi prehrambenog suvereniteta?
Prehrambeni suverenitet želi uspostaviti pravedne i ravnopravne ekonomske i društvene odnose u globalnom sistemu proizvodnju hrane. Osnovni cilj prehrambenog suvereniteta je da omogući društvu kontrolu nad načinom proizvodnje, trgovine i konzumacije hrane. To podrazumeva izgradnju prehrambenog sistema koji je dizajniran u skladu s potrebama ljudi i prirode, a ne prema interesima velikih korporacija.
Ko je u fokusu prehrambenog suvereniteta?
U fokusu prehrambenog suvereniteta su pre svega mali proizvođači hrane i porodična gazdinstva. Iako ne postoji precizna brojka o tome, FAO i mnoge druge internacionalne organizacije potvrđuju da večinu hrane na svetu proizvode upravo mali proizvođači i porodična gazdinstva.
Problemi aktualnog sistema proizvodnje hrane
Glavni problem aktualnog sustava proizvodnje je nejednakost prihoda između malih proizvođača hrane i velikih korporacija, tzv. agrobiznisa. U mnogim studija i anketama, večina poljoprivrednika kao najveću potrebu za održivost svog poslovanja iznosi pravedni nivo prihoda od svog rada.
Mnogi mali proizvođači imaju tendenciju da samoeksploatišu sebe i porodice kako bi uspeli da održe svoja poslovanja. Nepredvidivost cena na tržištu i odsutnost državnih intervencija u cene čine njihovo poslovanje izrazito rizičnim i nestabilnim.
Pristup zemljištu je takođe velika prepreka za njihov razvoj. Nedostatak vlastitog kapitala i cene poljoprivrednog zemljišta koje konstantno rastu predstavljaju problem mnogim poljoprivrednicima, pogotovo mladima koji tek počinju sa razvojem poslovanja. S druge strane, uslovi konkurisanja za korišćenje državnoh zemljišta često favorizuju velike igrače nauštrb malih, a također ih karakterizira kompleksna birokratija koja dodatno otežava celi proces
Sistem državnih subvencija favorizuje industrijsku poljoprivredu velikh razmere. Na taj način, večina državnih sredstava odlazi velikim biznisima, dok mali proizvođači, kojima su poticaji najpotrebniji, često ostaju bez njih. Američki program poljoprivrednih subvencija (Farm Bill) i evropski program (CAP) su na stalnoj meti kritika malih i mladih poljoprivrednike zbog nepravednog sistema raspodele subvencija. Iste probleme dele i srpski poljoprivrednici.
Mali proizvođači se ne mogu takmičiti s velikim korporacijama na tržištu. Korporacije masovno proizvode jeftinu hranu uzrokujuči damping cena koji onda stvara neisplativost proizvodnje malih proizvođača. Na taj način se direktno ugrožava njihova egzistencija. Bez državnih intervencija u tržište i cenovnih garancija, mali proizvođači jako teško mogu držati korak sa velikim korporacijama.
Mladi poljoprivrednici i budučnost poljoprivrede
Mladi poljoprivrednici su glavni faktor za osiguravanje budućnosti zdrave poljoprivredne strukture na nacionalnim nivoima. Zbog loših socioekonomskih uslova i nedostatka posla, mnogi mladi odlaze iz ruralnih sredina u gradove. Taj trend direktno utiče na budućnost poljoprivrede i otvara pitanja tko će da nastavi da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom u ruralnim sredinama. Bavljenje poljoprivredom je rizičan posao s nepredvidivim ishodom i mnogi mladi su svesni toga. Same brojke nisu ohrabrujuće. Na nivou Evropske unije,od 2010 do 2015, oko 4.5 miliona poljoprivrednika je prestalo sa poljoprivrednom proizvodnjom. S druge strane, samo 5.6 odsto poljoprivrednika u celokupnoj poljoprivrednoj strukturi je mlađe od 35 godina.
U skladu s tim, jedan od najvećih izazova je upravo podsticanje mladih da se bave poljoprivredom kako bi se osigurali uslovi za održivu poljoprivredu. Praksa je pokazala da čak ni veliki fondovi subvencija za mlade poljoprivrednike kakvi postoje u EU nisu dovoljna garancija da će poljoprivreda privući mlade da se vrate na selo i da se bave sa poljoprivredom.
Ta činjenica pokazuje da je problem mladih u poljoprivredi dublje strukturne prirode i da obuhvaća široki splet društvenih i ekonomskih odnosa koje treba uzeti u obzir kada se priča o mladim poljoprivrednicima i o njihovoj ulozi u osiguravanju budućnosti proizvodnje hrane za potrebe društva.
Prema istraživanju Saveta mladih poljoprivrednika Evrope, mnogi mladi poljoprivrednici smatraju da je njihova uloga u društvu podcenjena i nedovoljno vrednovana. Nužno je da celokupno društvo prepozna važnost poljoprivrednika, od merodavnih institucija sve do građana. Jedino na taj način se mogu preokrenuti negativni trendovi u poljoprivredi i omogućiti povratak mladih na selo a samim time i revitalizaciju poljoprivrede.
Zašto podržavati male proizvođače hrane?
Mali proizvođači hrane su ekonomski i socijalno među najugroženijim kategorijama populacije na svetu. Iako proizvode najviše hrane, oni sami su ekonomski najugroženija karika u vrednosnom lancu globalnog sistema proizvodnje hrane. Živeći većinski u ruralnim sredinama, mali proizvođači hrane se svakodnevno susreću s ekonomskom i društvenom marginalizacijom. Loša infrastrukura, nedostatak radnih mesta i često neadekvatne državne politike drastično utiču na kvalitetu njihovih života.
Zadnjih 20 godina, u Srbiji je ugašeno oko 300 000 malih poljoprivrednih gazdinstava. Trendovi gašenja malih proizvođača su prisutni i na globalnom nivou i oni ugrožavaju budučnost prehrambene sigurnosti te zdravog i održivog sistema proizvodnje hrane u svetu.
Podržavajuči male proizvođače hrane, podržavate:
- Osnaživanje lokalne ekonomije i ruralnog razvoja
- Održavanje tradicije, kulturnih običaja i društvenog identiteta
- Diverzitet načina proizvodnje hrane
- Očuvanje životne sredine
- Očuvanje biodiverziteta
Modeli razvoja malih proizvođača
CSA model (community supported agriculture)
CSA modeli su modeli direktne ekonomske razmene između potrošača i proizvođača. Suština CSA modela je saradnja koja se bazira na odnosu poverenja i principima solidarnosti. Postoji više modela CSA koji se razlikuju zavisno od konteksta u kojima se odvijaju. Smisao CSA je suradnja za obostranu korist, kako za proizvođače, tako i za potrošače. I jedna i druga strana zajednički planiraju razvoj proizvodnje, cene proizvoda, načine distribucije, itd. Benefiti za potrošače su snabdeanje zdravom i kvalitetnom hranom, koja je često jeftinija nego na tržištu. S druge strane, proizvođači sebio siguravaju sigurno tržište i stabilne cene koje im omogućavaju sigurnost i održivost poslovanja.
SSE – (social solidarity economy)
SSE je ekonomski model koji predstavlja alternativu kapitalističkom načinu funkcionisanja ekonomije. Cilj SSE je da transformiše društveni i ekonomski sistem u javnoj i privatnoj sferi stvarajuči okvir da ekonomija funkcioniše za dobrobit zajednice. SSE projekti su zasnovani na izgradnji kapaciteta za individualni i kolektivni razvoj, te za dobrobit ljudi.
SSE modeli postoje u svim ekonomskim sektorima, kao što su proizvodnja svih vrsta dobara, finansije i bankarstvo, razmena i distribucija, kao i sektor javne uprave.